Igram školski, ne jurim umetnost: Radomir Nikolić o novom filmu "Žetva", prvoj ulozi - kad je igrao psa, i tome kako je postao slobodni umetnik
Filmski i pozorišni put glumca Radomira Nikolića obeležen je raznovrsnim i nesvakidašnjim ulogama. Ulazak na velika vrata kultnog Ateljea 212 ovaj umetnik pamti po ulozi psa, dok ga je šira publika zavolela zbog maestralnog tumačenja legendarnog Zorana Radmilovića. Danas, kao slobodan umetnik, Nikolić živi filozofiju velikana našeg glumišta - ne deli uloge na velike i male i retko ih odbija. Na beogradskoj premijeri dugoočekivanog i emotivno teškog filma "Žetva", u kojem igra vojnika Ramiza, razgovarali smo o novom ostvarenju, ali i o njegovom shvatanju umetnosti.
Film "Žetva" se dugo čekao.
- Ovo je priča koja zaista mora da se ispriča. Čitao sam knjigu po kojoj je film rađen i veoma je emotivna, tako da mi je drago što su rešili da ispričaju ovu priču i što će konačno doći do naše publike. Film na emotivan način pokazuje šta se zapravo dešavalo dole.
Vaš lik je na papiru negativac. Da li je to veći izazov za glumca?
- Da, taj vojnik Ramiz jeste negativac. Ali, kada igrate zlikovca ili dobrog čoveka, u svakom slučaju morate da ga branite. Taj zlikovac ne zna da je zlikovac; njemu je sve to što radi pravično. Zato mi nije bio veliki izazov u smislu da moram da ga igram kao negativca. Počeo sam da razmišljam kao on - njemu su njegovi postupci normalni. Samo sam se stavio u poziciju da je to što izgovaram i radim normalno, i tako sam ga i igrao.
Glumite na engleskom jeziku sa specifičnim dijalektom. Kako ste se pripremali?
- Govorim engleski i nemački, pa mi to nije bio problem. Jedini problem je bio kako da engleski prilagodim albanskom dijalektu. Znam otprilike koja je melodika glasa, pa sam koristio svoje metode - pre svake scene izgovorio bih nešto na albanskom jeziku, a onda se samo prebacim na engleski i to je dobro zvučalo. Nije mi bila potrebna pomoć lektora, a ekipa je bila zadovoljna.
Da li se plašite da će film naići na cenzuru u svetu zbog teške teme, poput "žute kuće"?
- Zašto ne bi smelo da se prikazuje? To je već viši nivo politike i ne mogu da ulazim u to ko će uzeti film, a ko neće. Ovo je tema i priča o nečemu što je dokazano da se stvarno dešavalo. "Žuta kuća" je stvarno postojala, to nije neka izmišljena priča. Knjiga je napisana po istinitom događaju, tako da neka im je na čast ako ne uzmu ovo da prikazuju.
Televizijska publika vas pamti po tumačenju legendarnog Zorana Radmilovića u filmu "Toma".
- Išao sam na kasting kod Dragana Bjelogrlića. U meni je video Zorana Radmilovića i pozvao me je. Prošao sam kroz četiri ili pet krugova kastinga. Bila je to jaka konkurencija, sve dobre kolege. Ipak, verovatno sam po svom stanju, glasu i načinu igre najviše odgovarao onome što se tražilo, pa su na kraju izabrali mene.
Poznato je da ne odbijate uloge.
- To sam naučio od Gorice Popović, a čitao sam i dosta intervjua Slobodana Cice Perovića, koji nikada nije odbio nijednu ulogu. Mislim da ne postoji mala ili velika uloga. Čak i kad igram manju ulogu, igram je kao da je u tom trenutku najveća, jer jedino tako cela ekipa može da donese filmu potrebnu jačinu. Nisam neko ko bira uloge, prihvatam ih sve.
Vaša prva rola u pozorištu bila je prilično neobična. Došli ste tada iz Zagreba u Beograd.
- Istina. Prva uloga mi je bila da igram psa 2007. godine u Ateljeu 212. Miloš Lolić je režirao tu predstavu, a ja sam bukvalno napisao tekst za svaki svoj lavež - tačno sam definisao šta taj pas zapravo kaže kada zalaje. Bilo je to super iskustvo, putovali smo sa tom predstavom u Toronto, na festivale u Užice i Valjevo, i to je bio moj ulazak u Atelje na velika vrata. Na kraju taj pas čak i progovori.
Niste više u Ateljeu 212?
- Od 2020. godine sam slobodan umetnik. Puno snimam. Radim inostrane i naše projekte, filmove i serije. Nedavno sam imao premijeru "Senki nad Balkanom", a snimali smo i drugi deo "Žikine dinastije" na Zlatiboru, koji bi uskoro trebalo da bude u bioskopima. Posla ima za onoga ko hoće da radi. Imam sigurno deset premijera u poslednjih godinu dana i zadovoljan sam svakim projektom koji sam uradio. Ali ja uglavnom ne jurim umetnost. Kod mene je bitno da svoj zadatak uradim školski. Ako publika i gledaoci u tome vide umetnost, onda je to okej. Ako ne vide, to već nije moj problem.
Bonus video: O knjiga o Tomi i legendama